ПРСТЕНАСТИ ЗВУК

Моћна је снага прстенасти звук
Светлост од хаоса успева да брани
Кад једном осване сагорели мûк
Долина плача стихијом се брани.

Најтврђа стена од бола се зноји
Најдубља тама убризгава језу
Контузије ума нико и не броји
Сувишно је данас бити на опрезу.

Advertisements

ЖБИРИ И ЛЕПТИРИ

Извод из романа који чека издавача; не оног с парама већ оног са „три чисте“…

У моје кошмарне снове улазе дивљи коњи са дивљим јахачима на себи, њиште коњи од подивљалих ветрова, ватра им додирује репове, видик се прелама; све престаје и све почиње на овој нултој тачки Универзума; дивље звери гризу се са дивљим људима, полумртве птице догоревају; не плачите децо моја, дивљина је пролазна; у овој ватри просуто је много семена, у том семену спавају богови, ти богови створиће човека, од тог човека отпашће ребро, од тог ребра настаће жена, па јабука раздора, па змија, па ће брат убити брата… све како је записано. И све тако у неки нови кошмар, у нове заблуде. Спавајте децо моја! Када се пробудите свега овога неће бити, чувају вас припитомљени вуци, подојиће вас вучица, па ћете опет дизати нове градове, бићете Господари прстенова, којекакви Мерлини показиваће вам пут; мешаће зубе ајкула, паукову мрежу, пљувачку мува… не би ли вам ојачали моћ, све како је записано! Ваше сећање, децо моја, неће ићи далеко! Сирова снага даће вам за право да стакленој кугли дајете облик по својој мери, да очи мудраца учините невидећим, или свевидећим, како вам драго. Крила вам неће истопити сунце, Икар је мртав. И Ерика је мртва, нема више разлога за страх од летења. Још колико ноћас бићете јагњад, док на видику не угледате Златно теле, изгубљени прстен, златан ланац… било шта што разара зенице! Док вам похлепа не разори детињство, док вам сулуди и разгоропађени очеви у руку не ставе идеју љубави, ону њихови идеју због које су им зуби тако црвени, очи без сјаја, руке утрнуле, крваве до рамена… Спавајте децо моја…
…псссст! Не будите поспану будућност!
Наставите са читањем

УСТАЈ, НУШИЋУ !!!

Затутњаше све дугине боје
И све ките, сисе и вагине
Поврвеше перјанице бројне,
С Београда невиност да скине.

Сви педери рутави и суви
И двополци, одора им сјајна
Госпон-даме, с китом и без ките
И још неки, али то је тајна.

Потмуло су ударала звона,
Подигла се нека тиха граја
Не диже се кука и мотика
Већ се дижу узбуркана јаја.

Српска децо што множити знате
Из овога поуку имате:
’Ајмо слепци, без очињег вида
Скупимо се у параду стида.
Зато брзо сви скините гаће
За благослов наше топле браће.

Не могу да схватим

Ех, кад би ти само знала
са колико жена сам био
мислећи само на тебе,
док си ти била на мору,
и меркала бицепсе и трицепсе,
и још понеке мишиће,
непознатим мушкарцима!

Ех, кад би ти само знала
колико жена сам морао
да примим код себе,
док си ти ишла на екскурзије,
купујући скупоцене ствари,
врцкајући се пред излозима,
мењајући шешириће и крпице!
Наставите са читањем

ПРЛЕ И ТИХИ


У соби, на каучу, седи Тихи и гледа телевизију. Напољу је врело. Звоно на вратима.

Тихи: Прле… Прле… друже… брате… (загрцнуо се од изненађења).
Прле: Где си генералчино… (грли га и љуби). – Па, мајке ти га спалим, ви генерали сте неуништиви… Ништа се, бре, ниси променио…
Тихи: А ја бих ову њушку познао и у најцрњем мраку.

(Грле се и љубе. Помало и плачу, али се труде да се то не види).

Тихи: Шта ћеш да попијеш?
Прле: Полако са пићем. Прво нешто у кљун да бацим…
Тихи: Па, ти још јуриш клопу као за време окупације?
Прле: Ја колико видим, окупација још није прошла.
Тихи: Јесте, буразеру, јесте. Дошла и друга, трећа… А тебе нема да се заједно боримо.
Прле: А, ето… Ја мо по белом свету… Знаш како је…
Тихи: Знам, знам… Злато, дијаманти, фрајле…
Прле: Неко и то мора. Не брини… нисам вас обрукао.
Тихи: Како то мислиш?
Прле: Па крао сам бар колико и ви… ако не и више…

(Гласно се смеју).
Наставите са читањем

Парадоксална прича

Господо полицајци!

Историја нам је уделила част да бранимо највише европске вредности! Ми морамо бити достојни те части! Европа је своје рекла – није на нама да тумачимо шта је рекла већ да се што пре нађемо у њој! Ми смо та интелектуална идејно-покретачка снага ове земље, од које се очекује да је приглимо као своју мајку! Народ није изабран, он се ту случајно задесио, ко зна каквим историјским сплетом околности; политичари су изабрани од народа; а ми смо изабрани од Бога! Не смемо разочарати ни народ, ни Бога, ни Европу, а највише морамо остати доследни себи и својим принципима. Народи дођу и прођу, а Нови светски поредак је цивилизацијска тековина која се мора бранити и одбранити! Хулигани и рушитељи Новог светског поретка морају да знају да смо ту у сваком тренутку и да нећемо устукнути ни за педаљ пред њиховим застрашујућим претњама! Када уђемо у Европу, ми морамо бити спремни да одговоримо свим изазовима који стоје пред нама. Ми већ неколико деценија проливамо крв, и своју и туђу, свесни да та крв није улудо проливена! Реда мора бити, без обзира на цену! Нови светски поредак може имати пуно поверење у нашу духовну зрелост, идеолошку чврстину, али и у нашу физичку способност да га заштитимо. Многе светске цивилизације, које су постојале у прошлости, нестале су на врхунску своје моћи, јер нису имале снагу и одлучност коју ми данас имамо! Ко није са нама, нећемо му дати прилику да буде ни против нас. Запало нам је да мењамо токове историјске свести, да бранимо сигурну будућност а не сумњиву прошлост; да историји и историчарима више не дозволимо да управљају нашим животима! Само снагом духа и чврстом песницом стаћемо на пут онима што симболе прошлости тетовирају по себи, и што певају песме из прошлости, умишљајући да су веће патриоте од нас! И нека се нико не заварава да ће својим тетоважама и антиевропским песмама да нас уплаши! Коме је до прошлости, нек’ направи времеплов, па нека иде у њу. Нама је до будућности, ми хоћемо у васионске бродове! Ми тежимо ка висинама, а не ка ниским и анималним поривима! Они који мисле у Европу са митовима и митологијом грдно се варају. Многе данашње нације, које само пре неколико векова нису ни постојале, превазишле су своју цивилизацијску празнину, и показале спремност да се интегришу у једно биће, а само ми урламо о својој хиљадугодишњој постојаности! То више нећемо да допоустимо! Каква нација, вера, порекло! Наша нација, вера и порекло су у нашој будућности! Ми нисмо археолози, историчари или проналазачи – ми смо потомци будућности! Нема у земљи толико људских костију колико у нашим костима има чврстине да се изборимо и победимо! Овим последњим акцијама победили смо себе, сад је ред на друге! Нећемо ваљда ми последњи да уђемо у Европу! Нови светски поредак не може без нас, али ни ми без њих!
А сада сви – марш у Европу!

Моје име је Слобода

Моје име је Слобода!
Милиони јецају за мном,
убијају – мени за љубав,
траже ме, псујући Бога!

Неко ће помислити да сам курва,
неко ће пожелети да ме купи,
неко ће писати о мени,
мислећи да ме познаје!

Неко ће стварати нови свет
опседнут именом мојим
а кад станем пред њега
хоће ли умети да каже:

Добро јутро, Слободо!
Или ће само мирно проћи
чекајући дужника-крвника,
да наплати стари дуг?

Скините повез са очију
направите корак уназад
зарад милион корака унапред
Јер – моје име је Слобода!