PONOS

Ponos je trula roba
mala moja
tu, na ivici groba
bez adrese i broja
zagledan u daljinu
prodat ispod cene
kiše su sprale
i veće budale
od mene
ja, s ponosom
čekam istinu
i slušam tišinu
kako nadolazi sve jače
proklet, odbačen,
kao zgaženo mače,
kao vagon otkačen,
osluškujem krike…

Ponos je trula roba
dok gledam slike
sopstvenog tela
tu – na ivici groba
da li slutiš
mala moja
kako istina peče
kad je ćutiš
kao nožem, mrak seče
puna ga je soba
još samo zenice
prate na zidu gusenice,
šaka muškog semena,
ponos je trula roba
otkad je vremena…

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: