ЖБИРИ И ЛЕПТИРИ

Извод из романа који чека издавача; не оног с парама већ оног са „три чисте“…

У моје кошмарне снове улазе дивљи коњи са дивљим јахачима на себи, њиште коњи од подивљалих ветрова, ватра им додирује репове, видик се прелама; све престаје и све почиње на овој нултој тачки Универзума; дивље звери гризу се са дивљим људима, полумртве птице догоревају; не плачите децо моја, дивљина је пролазна; у овој ватри просуто је много семена, у том семену спавају богови, ти богови створиће човека, од тог човека отпашће ребро, од тог ребра настаће жена, па јабука раздора, па змија, па ће брат убити брата… све како је записано. И све тако у неки нови кошмар, у нове заблуде. Спавајте децо моја! Када се пробудите свега овога неће бити, чувају вас припитомљени вуци, подојиће вас вучица, па ћете опет дизати нове градове, бићете Господари прстенова, којекакви Мерлини показиваће вам пут; мешаће зубе ајкула, паукову мрежу, пљувачку мува… не би ли вам ојачали моћ, све како је записано! Ваше сећање, децо моја, неће ићи далеко! Сирова снага даће вам за право да стакленој кугли дајете облик по својој мери, да очи мудраца учините невидећим, или свевидећим, како вам драго. Крила вам неће истопити сунце, Икар је мртав. И Ерика је мртва, нема више разлога за страх од летења. Још колико ноћас бићете јагњад, док на видику не угледате Златно теле, изгубљени прстен, златан ланац… било шта што разара зенице! Док вам похлепа не разори детињство, док вам сулуди и разгоропађени очеви у руку не ставе идеју љубави, ону њихови идеју због које су им зуби тако црвени, очи без сјаја, руке утрнуле, крваве до рамена… Спавајте децо моја…
…псссст! Не будите поспану будућност!
Наставите са читањем

Advertisements