ПРЛЕ И ТИХИ


У соби, на каучу, седи Тихи и гледа телевизију. Напољу је врело. Звоно на вратима.

Тихи: Прле… Прле… друже… брате… (загрцнуо се од изненађења).
Прле: Где си генералчино… (грли га и љуби). – Па, мајке ти га спалим, ви генерали сте неуништиви… Ништа се, бре, ниси променио…
Тихи: А ја бих ову њушку познао и у најцрњем мраку.

(Грле се и љубе. Помало и плачу, али се труде да се то не види).

Тихи: Шта ћеш да попијеш?
Прле: Полако са пићем. Прво нешто у кљун да бацим…
Тихи: Па, ти још јуриш клопу као за време окупације?
Прле: Ја колико видим, окупација још није прошла.
Тихи: Јесте, буразеру, јесте. Дошла и друга, трећа… А тебе нема да се заједно боримо.
Прле: А, ето… Ја мо по белом свету… Знаш како је…
Тихи: Знам, знам… Злато, дијаманти, фрајле…
Прле: Неко и то мора. Не брини… нисам вас обрукао.
Тихи: Како то мислиш?
Прле: Па крао сам бар колико и ви… ако не и више…

(Гласно се смеју).
Наставите са читањем

ЖИВО БЛАТО

ЖИВО БЛАТО
– модерна електронска драма –
(истинита СМС преписка)

Учесници:
ЕНИГМА (он зна њу, али је променио број мобилног)
АМАЗОНКА (она зна њега, али не зна да је он променио број мобилног)

ЕНИГМА: Ћао. Како си?
АМАЗОНКА: Ко си ти?
ЕНИГМА: Сјај из твога ока.
АМАЗОНКА: „Сјај мога ока“ спреман је на старе и опробане игре.
ЕНИГМА: Нестрпљива си? Теби је до игре?
АМАЗОНКА: Ти рече да ме познајеш? Онда, ваљда, знаш да нисам нестрпљиве природе? А избор игре препуштам теби, да не би опет имао примедбице као раније.
ЕНИГМА: Немам примедбе, само не умем да водим игру. Увек сам ти препуштао иницијативу. И ти си то мајсторски радила. У љубавним играма ти нема премца.
АМАЗОНКА: Јеси ли сигуран да ниси погрешио број?
ЕНИГМА: Ту сам. Шта играмо вечерас?
АМАЗОНКА: Искључујеш телефон у току дописивања са мном? Хм!
ЕНИГМА: Морам да искључујем. И да бришем поруке. Живот је пун изненађења. У једно сам сигуран: Нисам погрешио број.
АМАЗОНКА: Кад смо већ код изненађења: Које је последње пријатно које ти се десило?
ЕНИГМА: Нисам у годинама кад ме нешто може изненадити. Све се претворило у рутину.
АМАЗОНКА: И поруке су ти такве. Шта тренутно радиш?
ЕНИГМА: Туширао се, вечерао… Дописујем се с тобом, сећајући се…
АМАЗОНКА: Сећаш ли се модрица од лозоваче?
ЕНИГМА: Модрица се сећам, али алкохол не трошим. Шта је тебе обрадовало у овој години?
АМАЗОНКА: Дописивање са тобом, али година тек почела…
ЕНИГМА: Ако мушкарац сме да буде патетичан: Једном сам хтео да будеш пушка у мојим рукама, а испао сам зарђала цев. Остало је оно недоречено, али дубоко урезано. Прежалићу плач, али онај слатки трзај – никад. Има нечег племенитог у теби, чак и после толико времена.
АМАЗОНКА: Инспиришеш ме. Могла бих опет да се навучем на твоје поруке као на дрогу, које када нема у мојим „венама“ кризирам. Али…
Наставите са читањем