ПРСТЕНАСТИ ЗВУК

Моћна је снага прстенасти звук
Светлост од хаоса успева да брани
Кад једном осване сагорели мûк
Долина плача стихијом се брани.

Најтврђа стена од бола се зноји
Најдубља тама убризгава језу
Контузије ума нико и не броји
Сувишно је данас бити на опрезу.

УСТАЈ, НУШИЋУ !!!

Затутњаше све дугине боје
И све ките, сисе и вагине
Поврвеше перјанице бројне,
С Београда невиност да скине.

Сви педери рутави и суви
И двополци, одора им сјајна
Госпон-даме, с китом и без ките
И још неки, али то је тајна.

Потмуло су ударала звона,
Подигла се нека тиха граја
Не диже се кука и мотика
Већ се дижу узбуркана јаја.

Српска децо што множити знате
Из овога поуку имате:
’Ајмо слепци, без очињег вида
Скупимо се у параду стида.
Зато брзо сви скините гаће
За благослов наше топле браће.

Не могу да схватим

Ех, кад би ти само знала
са колико жена сам био
мислећи само на тебе,
док си ти била на мору,
и меркала бицепсе и трицепсе,
и још понеке мишиће,
непознатим мушкарцима!

Ех, кад би ти само знала
колико жена сам морао
да примим код себе,
док си ти ишла на екскурзије,
купујући скупоцене ствари,
врцкајући се пред излозима,
мењајући шешириће и крпице!
Наставите са читањем

Моје име је Слобода

Моје име је Слобода!
Милиони јецају за мном,
убијају – мени за љубав,
траже ме, псујући Бога!

Неко ће помислити да сам курва,
неко ће пожелети да ме купи,
неко ће писати о мени,
мислећи да ме познаје!

Неко ће стварати нови свет
опседнут именом мојим
а кад станем пред њега
хоће ли умети да каже:

Добро јутро, Слободо!
Или ће само мирно проћи
чекајући дужника-крвника,
да наплати стари дуг?

Скините повез са очију
направите корак уназад
зарад милион корака унапред
Јер – моје име је Слобода!

Човек и жена

Шта је настало прво
Човек или жена?
Тајна клизи кроз прсте
Од старих времена
Библија овде пева
Све ми се чини – грешка
Какав Адам и каква Ева!
Ово су озбиљне ствари
Ово су питања тешка
И имају својих чари.

Шта је у ствари жена?
Је ли сишла са неба
Или је никла из мора
Сва је некако влажна
Мора да је из мора
Мирише на кору хлеба
По потреби слаба
По потреби снажна
Тешко, богами тешко
Да је са небеских двора.

Наставите са читањем

Televizor

Гледам кроз прозор
неки чудан призор
а можда је и то само
још један телевизор!

Деда јури бабу
да не умре у незнању
девојчице пију лекове
да не остану у другом стању
лече се од трудноће
и своје доње удове
шире за мале паре,
паре и даље људе кваре
али, оне за то не маре.
Силници силом наваљују
руше и спаљују,
праве места
за будућа поколења,
молимо за мало стрпљења!

Шпијунски авиони
из ваздуха пазе
да се којоти
људима не заразе,
велике се идеје граде
у сред неке параде,
а Павић нам однекуд шаље
поздрав из Цариграда,
клошари и кокошари,
ви, што сте у лонце и шерпе тукли
па се пред лажним царевима свукли
где су вам ратни бубњеви
да прогласе мир?
Од ваше галаме добио сам чир.

Богу божије,
царе царево
човек се држи за реч
а зашта се оно беше
држи во?

Гледам кроз прозор
неки чудан призор
а можда је и то само
још један телевизор!

Гаће на главу
па брзо по славу
док вам је неко не разграби
слава је потрошна роба,
као и свака гардероба,
бесни керови гризу
видели од људи како се то ради,
сад би и они радо
били на некој геј паради
али им не да Брижит Бардо.

Шире се гласине градом
да је неко синоћ крадом
украо из поште новац
тражи се неки добар ловац
убиство у лову не подлеже закону
сад лопов лопова јури.
Није то тако често
али, ето, дешава се
да један другоме чувају место.
Један ће најебати
други ће пасти
и све тако
до нове смене власти?
Ко ће га знати!

Гледам кроз прозор
неки чудан призор
а можда је и то само
још један телевизор!

ПАРАНОИДНЕ ЛУТКЕ

На тераси је седео мој мачак Цезар, прави аристократа са финим манирима. Велика поносита зверка, неуморна радилица, стражар којем ништа не може да промакне. Упознали смо се случајно и није нам требало много да се зближимо. По много чему смо исти. Свако има своје принципе и свако је спреман да за те принципе погине; обојица можемо да нањушимо пацова на великој удаљености; обојица смо кварни, опасни и лукави, али ни он ни ја нећемо свесно нанети бол и неправду другоме; обојица користимо женке у остваривању својих циљева, иако их волимо свако на свој начин; обојица тачно знамо шта желимо да постигнемо, иако смо најчешће неприхваћени у својој средини, па са том средином која нас окружује водимо љуте бојеве; обојица трпимо зло и увреде на својој кожи, и то највише од оних који нам се тајно диве и обожавају нас; обојица крадемо и убијамо по потреби а не из задовољства; обојица дајемо себе на олтар онога што нам је у крви и пореклу, а не оно што се захтева од нас; обојица знамо да направимо јасну разлику између пријатеља и непријатеља, и ту нас нико никада не може преварити; обојица се разликујемо од своје врсте по томе што не лижемо руку хранитељима својим нити копамо очи душманима својим; обојица не дозвољавамо да нас мазе по глави и једемо само оно што сами уловимо; обојица смо своје страхове закопали још у детињству, па сад уживамо у сваком новом дану као да је први и последњи истовремено…
Гледали смо се очи у очи.
Аве, Цезаре!
Наставите са читањем