Ponos je trula roba
mala moja
tu, na ivici groba
bez adrese i broja
zagledan u daljinu
prodat ispod cene
kiše su sprale
i veće budale
od mene
ja, s ponosom
čekam istinu
i slušam tišinu
kako nadolazi sve jače
proklet, odbačen,
kao zgaženo mače,
kao vagon otkačen,
osluškujem krike…
Наставите читање
Filed under: Поезија | Leave a comment »
Znam te Gracija
Bila si po dvorovima
Šizela je nacija
Za tvojim govorima
Slatkorečiva, ljupka
Koliko te skotova liže
Neki do pupka
A neki malo niže
Oni su tvoj plen
Sve ih pretvaraš u dim
A bio je samo tren
Pre nego je planuo Rim…
Filed under: Поезија | Leave a comment »
Poklopac na stolu, čaše polomljene,
i poneki pacov ubrzano beži
kazuj kučko gde si zaturila mene
džukela u meni počinje da reži…
daj odglumi jednu ulogicu žene
tek da vidim znaš li šta smo nekad bili
pa kad ovo staklo ka venama krene
džukela u meni počinje da cvili…
Filed under: Поезија | Leave a comment »
Gradio sam karijeru na tvom telu
postao pesnik, ubica,
monstrum bez lica,
skidao ti haljinu na bretelu,
a ti se otimala,
kao, stid te bilo,
padale su čaše, flaše,
lomili se komadi nameštaja,
bežala si u kupatilo,
zaključavala se,
besnela, histerisala, urlala,
lomio sam vrata,
cepao ostatke haljine,
karijerista, ubica,
monstrum, frajer bez skrupula,
za tebe obična nula,
konj kojeg si jahala,
vodila ga u daljine,
samo tebi znane,
ponekad mu mahala,
lizala mu rane,
brojao sam dane,
prema tebi,
i tvom sanjarenju,
krvario prema tvom krvarenju,
tebi se prilagođavao,
slušao ti krčanje iz grudi,
kao fol, sise sakrivala,
kad si se umivala,
pa ti krpice kliznu niz telo,
a meni u ušima konjica,
zlotvor, monstrum, ubica…
Filed under: Поезија | Leave a comment »
reciklant.wordpress.com 